Do deobe najčešće dođe posle ostavine, kad više naslednika ima udele na istoj stvari — na primer tri naslednika sa po jednom trećinom stana. Čest je i razvod: supružnici su stekli nekretninu, pa je posle razvoda treba razdvojiti. Primer u tekstu je kuća koju su nasledili suvlasnici.
Najbolje je sporazum overen kod notara. Ako dogovora nema, put vodi ka javnoj prodaji. Pre izvršenja ide vanparnični postupak. Sud proverava da li je fizička deoba moguća. Civilnoj deobi, odnosno prodaji, pristupa se tek kad fizička nije moguća. To je stručno pitanje. Kod zemljišta radi geodeta, kod kuće i stana veštak građevinske struke: da li deo može da bude zasebna građevinska celina po planu i po funkciji (ulaz, mokri čvor, površina, struktura). Tek ako takva deoba nije moguća, sud donosi rešenje o prodaji.
Šta propisi kažu
Član 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku: ako sporazuma nema, sud saslušava učesnike, izvodi dokaze i po potrebi veštačenje, pa rešava o deobi i načinu deobe, vodeći računa o opravdanim interesima zajedničara.
Član 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa daje suvlasniku pravo da u svako doba traži deobu, osim kad bi ona štetila ostalima, ako zakon nije drukčije odredio. Način određuju suvlasnici, a ako ne mogu — sud. Sud nalaže prodaju kad je fizička deoba nemoguća ili moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti.
Novac od prodaje deli se srazmerno udelima. Rešenje vanparničnog suda je izvršna isprava. Mora da sadrži predmet deobe, način deobe i raspodelu novca.
Izvršni postupak
Postupak počinje predlogom za izvršenje. Podnosilac je izvršni poverilac. Može, na primer, da traži da prodaja bude iznad 70% procenjene vrednosti, ali unapred snosi trošak izvršitelja, koji delimično vraća tek na kraju.
Na prodaju radi deobe shodno se primenjuju pravila o namirenju na nepokretnosti ili pokretnoj stvari, ako se stranke drukčije ne sporazumeju.
Dužnik sme da kupi, i ne polaže jemstvo
Izvršni dužnik može da kupi stvar i u toj prodaji ne plaća jemstvo. Ne primenjuju se ni pravila o namirenju prenosom stvari u svojinu poverioca. Zakon izjednačava suvlasnike bez obzira na to ko je poverilac, a ko dužnik, i bez obzira na ekonomsku snagu. Reč je o svojini koja ne sme da bude oduzeta i koju štite Ustav i međunarodne konvencije.
Ko plaća postupak
Trošak snose svi suvlasnici, srazmerno udelu. Ko drugom izazove poseban trošak, taj trošak naknađuje. Odredba ima smisla jer suvlasnici, kao imaoci preče kupovine, mogu to pravo i da zloupotrebe.
Upravo je preča kupovina posebnost deobe. Nju razrađujemo u posebnom tekstu.