Na ovu temu stiže dosta poruka. Javljaju se treća lica koja tvrde da su vlasnici nepokretnosti koja je već data na javnu prodaju. Problem treba rešavati znatno ranije. Reč je o nedozvoljenosti izvršenja, članovi 108–112 Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Prigovor trećeg lica
Treće lice koje na predmetu izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može javnom izvršitelju podneti prigovor i tražiti da se izvršenje na tom predmetu utvrdi nedozvoljenim. Rok traje do okončanja postupka. U prigovoru moraju da stoje razlozi i isprave kojima se pravo dokazuje. Nepotpun prigovor se odbacuje, bez vraćanja na dopunu.
Prigovor ide izvršnom poveriocu na izjašnjenje u roku od osam dana, uz upozorenje na posledice ćutanja, i izvršnom dužniku u istom roku.
Ako se poverilac blagovremeno ne izjasni, ako prigovor ne ospori, ili ako treće lice pravo dokaže pravnosnažnom odlukom, javnom ili po zakonu overenom ispravom, prigovor se usvaja. Postupak se u pogledu tog predmeta obustavlja, a rešenje o izvršenju i sprovedene radnje se ukidaju. U ostalim slučajevima prigovor se odbija. Protiv rešenja kojim se prigovor usvaja može žalba.
Parnica ne zaustavlja prodaju
U roku od 30 dana od prijema rešenja o odbacivanju ili odbijanju prigovora, treće lice može da pokrene parnicu protiv izvršnog poverioca. Pokretanje parnice ne odlaže izvršenje. Dužnik koji osporava pravo trećeg lica mora da bude obuhvaćen tužbom.
Ako postupak još nije okončan, a sud pravnosnažno utvrdi nedozvoljenost, javni izvršitelj na predlog trećeg lica obustavlja izvršenje na tom predmetu i ukida rešenje i sprovedene radnje.
Tužba može i bez uputa suda na parnicu. Pravila iz člana 50. štite i vanregistarskog vlasnika koji ima punovažan osnov i državinu. Sud sme, ali ne mora, da treće lice uputi na parnicu. Pravo na izlučnu tužbu nije uslovljeno tim uputom.