Ne mali broj mailova smo dobili na ovu temu. Javljali su nam se treća lica koja tvrde da su zapravo pravi vlasnici nepokretnosti koja je data na javnu prodaju. Nažalost, ova lica su nam se javljala kad već dođe do elektronske aukcije a problem treba rešavati znatno ranije. U svim navedenim situacijama se radi o nedozvoljenosti izvršenja koje je detaljnje uređeno 108-112 Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

 

Treće lice koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima neko pravo koje sprečava izvršenje može javnom izvršitelju podneti prigovor kojim zahteva da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu. Prigovor trećeg lica može da se podnese do okončanja izvršnog postupka. Treće lice dužno je da u prigovoru navede razloge za prigovor i da uz prigovor priloži isprave kojima dokazuje postojanje svoga prava, inače se prigovor odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraćanja na dopunu.Prigovor se dostavlja izvršnom poveriocu da se o njemu izjasni u roku od osam dana od dana dostavljanja, uz upozorenje na posledice propuštanja. Prigovor se dostavlja i izvršnom dužniku da se o njemu izjasni u roku od osam dana od dana dostavljanja.

Ako se izvršni poverilac blagovremeno ne izjasni o prigovoru ili ne ospori prigovor ili ako treće lice dokaže prigovor pravnosnažnom odlukom ili javnom ili po zakonu overenom ispravom prigovor se rešenjem usvaja, a izvršni postupak se u pogledu predmeta izvršenja obustavlja uz ukidanje rešenja o izvršenju i svih sprovedenih radnji.U ostalim slučajevima, prigovor se rešenjem odbija. Protiv rešenja o usvajanju prigovora može se izjaviti žalba.

Treće lice može u roku od 30 dana od dana prijema rešenja o odbacivanju ili odbijanju prigovora da pokrene parnični postupak protiv izvršnog poverioca radi utvrđenja da je izvršenje na predmetu nedozvoljeno. Pokretanje parničnog postupka ne odlaže izvršenje. Izvršni dužnik koji osporava pravo trećeg lica mora da bude obuhvaćen tužbom. Ako izvršni postupak nije još okončan, a sud je pravnosnažnom odlukom utvrdio nedozvoljenost izvršenja na predmetu, javni izvršitelj, na predlog trećeg lica, u pogledu tog predmeta obustavlja izvršni postupak i ukida rešenje o izvršenju i sve sprovedene radnje.

Pri tome, treće lice je ovlašćeno da tužbu za nedopustivost izvršenja podnese bez obzira na to da li ga je sud uputio na parnicu ili je propustio da to uradi. Pravila o tužbi radi nedopustivosti izvršenja iz člana 50. ZIO štite ne samo imaoca prava svojine već i tzv. vanknjižnog vlasnika koji ima punovažan osnov (ugovor) i koji se nalazi u državini nepokretnosti.  Ovo stoga što citirana odredba čl. 50. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđa ovlašćenje, ali ne i obavezu suda da u izvršnom postupku donese rešenje o uputu trećeg lica na parnicu radi proglašenja da je izvršenje na određenoj nepokretnosti nedopušteno. Tom i ostalim odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao ni odredbama Zakona o parničnom postupku, nije ograničeno pravo trećeg lica na podnošenje izlučne tužbe samo na osnovu uputa izvršnog suda.